"Halandmanija", ili zašto je svet poludeo za Norvežaninom?

Ukucajte danas na Guglu ime Erlinga Halanda i biće vam jasno da se nešto događa. Uz pretragu, na ekranu se pojavljuje „vikinško veslanje“, uz udarce bubnja koji su postali zvučna kulisa neverovatnog norveškog Mundijala.

Internet je pun snimaka, animacija, AI videa, na kojima Haland predvodi vikinšku vojsku, pretvara se u K-pop idola ili dominira mimovima uz pesmu posvećenu njemu. Rojters je ovoj pojavi već dao ime: Halandmanija.

U Norveškoj je stvar otišla mnogo dalje od popularnosti jednog fudbalera. Posle pobede nad Brazilom, blizu 100.000 ljudi izašlo je na ulice Osla, a prestolonaslednik Hakon pridružio se navijačima ispred kraljevske palate i učestvovao u masovnom „vikinškom veslanju“. Slavilo se širom zemlje. Posle ranije pobede nad Obalom Slonovače, više od dva miliona ljudi u zemlji od oko 5,5 miliona stanovnika gledalo je utakmicu, a proslava je bila toliko burna da su pojedini vagoni metroa morali na popravku.

Haland je posle jedne od pobeda izgovorio rečenicu koja je odmah postala deo priče o ovom Mundijalu:

„Mislim da će ovo zauvek promeniti Norvešku. Osećam zajedništvo. Dirljivo je.“

I izgleda da nije preterao. Norveški istraživač folklora Tor Gotас ocenio je za VG da „mladi Norvežani osećaju potrebu za nečim što je naše“, primećujući da je euforija zahvatila ljude različitih generacija, kao i znatno više žena nego što to obično čini fudbal. Premijer Jonas Gar Store rekao je da se turnirom bave i ljudi koji „nisu eksperti za 4-4-2“, jer je reprezentacija proizvela retko iskustvo zajedničke radosti u društvu u kojem takvih trenutaka nema mnogo.

Sedam golova, 18 šuteva

Sportski deo priče može da stane u nekoliko brojki. Haland je do četvrtfinala postigao sedam golova u četiri utakmice, što je zaista sportski podvig. Za to mu je bilo potrebno 18 šuteva, što znači realizaciju od 39 odsto, najbolju na jednom Mundijalu među igračima sa najmanje 15 pokušaja u statistici koju navodi ESPN. FIFA navodi da je u prva četiri nastupa prosečno postizao gol na svakih 51 minut. Posle dva gola Brazilu stigao je do 62 gola u 54 utakmice za Norvešku.

No, bilo je uvek igrača koji daju golove, bilo je potrebno pronaći još nešto da bi nastalo Halandmanija. Kad je reč o holandskom selektoru, on je recimo fasciniran načinom na koji realizuje šanse njegov centarfor.

„Svi veliki igrači imaju potrebu da se pokažu. Kada nisu uključeni u igru, često se spuštaju po loptu kao da kažu: ‘Evo me’. Erlinga to ne zanima. On zna u čemu je najbolji i zna kako može da pomogne timu. Nikada ranije nije postojao fudbaler koji igra na ovaj način“, rekao je Stole Solbaken.

Haland protiv Brazila dugo nije bio glavna figura utakmice. Zatim je dao dva gola. Upravo tu leži neobičnost njegove igre: ne traži da utakmica stalno potvrđuje koliko je važan. Čeka trenutak u kojem će on potvrditi ko odlučuje utakmicu.

„Izgleda kao najstrašniji viking, a onda kao najfiniji momak“

Mundijal je promenio i javnu sliku o Halandu. Ili ga je bar prikazao onima koji su fudbal pratili površnije. Godinama je važio za fudbalera koji kratko odgovara, retko se otvara i prema medijima se ponaša gotovo kao prema još jednoj obavezi. U Americi se pojavio drugačiji Haland.

Kada je izašao pred novinare u trening-centru Intera iz Majamija, nastao je haos. Novinari su čekali u redovima i prolazili bezbednosne provere, a međunarodni deo konferencije bio je prepun. Morten Torsbi se osvrnuo oko sebe i rekao: „Mislim da je ovo najveća konferencija za medije do sada.“ Francuski novinar Orelijen Tjersen iz RMC sporta opisao je Halanda kao opuštenog, prijatnog i otvorenijeg nego što je očekivao.

VG je njegov novi utisak opisao gotovo filmski: na terenu izgleda kao najstrašniji viking na svetu, a pred novinarima kao najfiniji momak. Osmeh, humor, izrazi lica i spremnost da se šali postali su deo njegove slike jednako kao duga kosa i golovi.

Sam Haland objašnjava da tu nema velike filozofije:

„Važno je šaliti se. Volim malo da se zezam i volim da se zabavljam. To je važno u mom svakodnevnom životu, da se šalim, ali naravno i da dobro treniram i dobro se pripremam. Dok igramo na Mundijalu, moramo da uživamo, jer ništa ne traje večno. Moramo da uživamo dok smo ovde.“

Aftenposten navodi da je tokom Mundijala dobio oko 12 miliona novih pratilaca na Instagramu i stigao do gotovo 59 miliona. U Kini ima nadimak „Ha Bao“, a njegova popularnost već odavno prevazilazi zemlje u kojima se igra evropski klupski fudbal. U Americi je postao jedan od glavnih likova turnira i van stadiona.

Saigrači ne govore o zvezdi, već o uzoru

Možda je najzanimljiviji utisak onaj iz svlačionice. Saigrači, piše Rojters, o njegovim golovima govore manje nego o navikama čoveka koji ih postiže.

„Svi imamo svoj način života i rada. Gledamo jedni druge, uzimamo savete o profesionalizmu, o tome kako da sklonimo misli od fudbala. Erling ima svoje metode. Inspirativno je gledati ga kada mu ide ovako dobro. Želite da vidite šta radi i šta iz toga i mi možemo da naučimo“, rekao je Kristijan Torstvedt.

Nekadašnji norveški reprezentativac Morten Gamst Pedersen kaže da Haland jeste najveće ime ekipe, ali da je atmosfera oko reprezentacije iznenađujuće obična:

„Svi znaju da je Erling najveći, ali oni su zaista dobra grupa. Gotovo je kao da su dečaci otišli zajedno na odmor. Hodaju okolo, zabavljaju se i zaista uživaju.“.

Tu možda leži deo tajne Halandmanije. Norveška nije dobila udaljenu superzvezdu koja stoji iznad reprezentacije. Dobila je najpoznatijeg člana grupe koja i sama deluje pomalo iznenađeno onim što joj se događa.

Haland to uopšte ne krije.

„Nisam ovo očekivao. Nisam očekivao ni pre utakmice sa Brazilom. Biti sa Norveškom u četvrtfinalu Svetskog prvenstva iznenađujuće je čak i za mene. Samo igrati na Mundijalu za mene je ogromna čast i bio je to veliki cilj u mojoj karijeri. Biti ovde, igrati sa svojim norveškim prijateljima protiv najboljih timova na svetu, zaista je posebno.“

Dok je na terenu postao globalna priča Mundijala, Haland privatni život i dalje drži gotovo zatvorenim. Njegova dugogodišnja partnerka Izabel Haugseng Johansen poznaje ga još iz detinjstva, iz Brinea, grada i kluba u kojem su oboje odrasli uz fudbal. Veza je javnosti postala poznata tek mnogo kasnije, a i kada su dobili prvo dete, sina rođenog krajem 2024. godine, par je taj deo života zadržao daleko od reflektora.

Haland je očinstvo pominjao kao nešto što mu pomaže da se mentalno isključi iz fudbalskog pritiska, ali bez pretvaranja porodice u javni projekat. U tome je možda još jedan razlog zašto deluje drugačije od standardne slike superzvezde: na stadionu je lik iz nordijske mitologije, van terena čovek koji najvažnije stvari čuva za sebe.

Od dečaka iz Norveške koji je želeo da stigne na Mundijal stiglo se do Guglovog „vikinškog veslanja“, desetina hiljada ljudi pred kraljevskom palatom i kamera iz celog sveta koje čekaju da se pojavi na konferenciji. Engleska će protiv sebe imati ne samo vrhunskog fudbalera nego i novu globalnu ikonu.